Električni automobili, šta su, kako rade, šta su hibridi, održavanje električnih automobila

Prema The Guardianu, u jesen 2019. godine u SAD je prodat milioniti električni automobil . U stvari, u svakoj pojedinoj državi vlasništvo električnih vozila je u porastu. Podaci Nacionalnog udruženja auto-trgovaca pokazuju da je broj električnih automobila u zemlji povećan za gotovo 30% u periodu od 2016. do 2019. godine.

S toliko mnogo vozača koji se odlučuju da pređu na električna vozila, mislimo da je vreme da zastanemo i da postavimo neka važna pitanja o prednostima i izazovima ovih električnih vozila (EV-a). U našem vodiču pokušavamo da se pozabavimo ovom temom istražujući istorijski razvoj električnog automobila, kako tačno oni rade i kako je to kad posedujete ovo vozilo. Takođe smo razmotrili prednosti koje električna vozila mogu ponuditi i vozačima i našoj planeti i na kraju predstavljamo tri najbolja električna automobila 2019.godine.

Kako rade električni automobili

Prvo – kako tačno rade električni automobili? Kao što im ime kaže, električna vozila se oslanjaju na električne baterije, umesto na benzin ili dizel, da im obezbedi energiju potrebnu za rad. Električna energija se crpi iz velike punjive baterije i šalje se kroz niz komponenti pre nego što dođe do elektromotora (ili motora) koji napajaju točkove, pomerajući vozilo.

Pre nego što struja dođe do motora, mora se desiti nekoliko stvari:

• Jednosmerna struja / DC / koju proizvodi baterija mora se pretvoriti u naizmeničnu struju /AC

• Ispravna količina snage mora se preneti na motor da bi se održala željena brzina

Ova dva cilja se postižu sa dve vitalne komponente:

Potenciometri – potenciometri su vrsta promenljivog otpora – u većoj ili manjoj meri mogu da odole struji koja teče kroz električno kolo. U električnim vozilima su kablom povezani sa papučicom gasa. Kada vozač pritisne papučicu za gas, što veći pritisak vrši, to manji otpor imaju potenciometri. Električna vozila obično imaju dva potenciometra, a snaga se dostavlja motoru samo ako su oba postavljena u istom položaju. Ovo omogućava da ukoliko dođe do kvara jednog od potenciometara, a papučica gasa je puštena, auto će se postepeno zaustavljati umesto da se izgubi kontrola pri visokim brzinama.

Regulator/Kontroler – Kao što mu ime kaže, regulator na kraju kontroliše koliko električne energije stiže do motora električnog vozila. Regulator dobija informaciju koliko je pritiska upotrebljeno na papučicu gasa primanjem podataka sa dva potenciometra. Sa tim informacijama reguliše koliko snage se šalje u motor. Kada je papučica gasa stisnuta do pola, motor dobija pola snage; kada je papučica gasa stisnuta do 25% , motor dobija toliko posto snage, i tako dalje. Regulator/Kontorler je tačka u kojoj se jednosmerna struja iz baterije pretvara u naizmeničnu struju koja je potrebna za rad motora.

S ove dve komponente koje rade kako bi kontrolisale snagu koja se doprema motoru električnog vozila, može se voziti slično kao i automobil sa automatskim menjačem.

Uprkos sličnostima u radu, električna vozila se od svojih tradicionalnih kolega razlikuju u nekoliko ključnih stvari:

Izvor goriva

Prvi način na koji se električni automobili razlikuju od tradicionalnih automobila je očigledan, ali ponavljamo: oni koriste drugačiji izvor goriva. Tradicionalna vozila na benzinski pogon sagorevaju gorivo unutar motora sa unutrašnjim sagorevanjem, dok električna vozila crpe snagu iz punjive baterije.

Zupčanici

Za razliku od klasičnih automobila, električnim vozilima nisu potrebni različiti zupčanici da bi efikasno radili. Za razliku od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, električni motori mogu proizvesti 100% svog obrtnog momenta pri veoma malim brzinama, tako da menjač koji je specijalno dizajniran tako da brzinu motora izjednači sa brzinom točkova nije potreban. Moguće je instalirati menjač, ali to bi samo opteretilo automobil. Većina električnih vozila napravljena je baš kao i automobil sa automatskim menjačem, barem što se mišljenja vozača tiče.

Šum/buka

Jedna od prvih stvari koje ćete verovatno primetiti kada prvi put vozite električni automobil je koliko je tih. To je delom zato što kontroler u većini električnih vozila pulsirajući dostavlja snagu motoru – 15.000 puta u sekundi – frekvencija koja prevazilazi opseg ljudskog sluha. Električna vozila takođe imaju manje pokretnih delova od konvecionalnih automobila, što im omogućava rad u tihom režimu.

Domet

Trenutno, vozila na benzin mogu preći mnogo više kilometara od električnih vozila bez potrebe za dopunom goriva. To je zato što tehnologija baterije tek treba da se razvije do tačke u kojoj baterije mogu da skladište onoliko energije kolika je i zapremina benzina. Kako je rečeno, tehnologija se neprekidno razvija i možemo očekivati da će električna vozila dostizati sve veće i veće domete između punjenja u narednim godinama. Bez obzira na to, danas prosečni električni automobil može da pređe oko 300 km između punjenja – pošto prosečni vozač dnevno putuje 50 km, električna vozila ispunjavaju tu normu.

Šta su to hibridi?

Kao što im ime kaže, hibridna vozila rade na kombinaciji benzina i snage baterije. Kombinujući ova dva izvora, hibridi vozačima nude pogodnost motora sa unutrašnjim sagorevanjem (dugog dometa i dostupnog punjenja goriva) uz ekonomičnost električnog vozila.

Postoji nekoliko različitih tipova hibridnih vozila:

Paralelni hibridni automobili

Paralelni hibridi su najčešći tip – jako voljeni Tojota Prius je paralelni hibrid. Imaju i motor sa unutršanjim sagorevanjem i motor na baterije, i mogu da koriste jedan ili oba odjednom. Pri brzinama do 25 km/h, paralelni hibridi koriste samo elektromotor, smanjujući emisiju izduvnih gasova i potrošnju goriva tokom gradske vožnje. Pri većim brzinama uključuje se i motor na benzin. Kao i većina električnih automobila, paralelni hibridi koriste regenerativnu tehnologiju kočenja kako bi baterija uvek bila napunjena.

Priključni hibridi (plugin hibrid)

Plug-in hibridi (PHEV), kako im samo ime kaže, mogu da se uključe u izvor napajanja kako bi napunili baterije, baš kao i potpuno električni automobil. Imaju veće baterije od redovnih, sa većim kapacitetom. Obično su skuplje za nabavku, ali ponekad su dostupne poreske olakšice. Glavna prednost koju pruža u odnosu na druge hibride je ta što se neko vreme mogu koristiti kao čisto električno vozilo, što omogućava još veću ekonomičnost u potrošnji goriva od standardnog hibrida. Zbog svojih većih akumulatora, samo na elektromotoru može da se vozi do 50 km.

Hibridi za proširivanje raspona

Iako hibridi sa proširenjem raspona imaju i motor sa unutrašnjim sagorevanjem i elektromotor, motor se koristi samo za proizvodnju energije za motor – nikada ne pokreće automobil direktno.

Odabir hibrida ima nekoliko ključnih prednosti:

• Hibridi vam omogućavaju da smanjite emisiju izduvnih gasova bez prelaska na skroz električne automobile

• Hibridna vozila imaju određene poreske olakšice

• Hibridna vozila su jeftinija za vožnju zahvaljujući masovno smanjenoj potrošnji

Istorija električnih vozila

Možda izgledaju futuristički, ali električni automobili imaju iznenađujuće dugu istoriju. O pronalazaču električnog automobila često se raspravlja, ali generalno njihovo poreklo vodi do mađarskog pronalazača iz 19. veka, Ányos Jedlik. Godine 1828. Jedlik je stvorio mali električni motor koji je mogao da napaja mali model kolica.

Jedlikov izum bio je premali da bi zapravo prevozio putnike kao što su današnja električna vozila, ali ubrzo posle toga, između 1832. i 1839., škotski pronalazač Robert Anderson zaslužan je za stvaranje prvog električnog automobila u punoj veličini. To nikako nije 100% sigurno – u istom periodu za isti izum su zaslužni Amerikanac Thomas Davenport i Holanđanin Sibrandus Stratingh. Andersonova, Davenport-ova i Stratinghova električna vozila funkcionišu na sličan način. Bili su to grubi dizajni, sa baterijama koje se ne mogu puniti, što je ograničilo njihovo korišćenje.

Jedno vrlo važno unapređenje došlo je 1865. godine, kada je francuski fizičar po imenu Gaston Plante razvio prvu punjivu bateriju – imao je sistem sa olovnom kiselinom, koji se i danas koristi! Dizajn Plantea je poboljšan kasnije tokom veka, kada je drugi francuski naučnik, Camille Faure, napravio izmene koje su značajno povećale njegov kapacitet 1881. godine.

Nova poboljšana baterija kompanije Faure otvorila je vrata za niz pokušaja stvaranja pouzdanog i praktičnog električnog automobila – uključujući ključne momente:

1884. – Engleski inženjer elektrotehnike, Thomas Parker, stvorio je električni automobil u Britaniji. Parker, koji je bio kolokvijalno poznat kao “Edison Evrope”, razvio je vozilo sa namerom da pruži alternativu sagorevanju uglja i nafte, za koje je znao da ima negativan uticaj na prirodni svet. Smatra se da je Parkerovo električno vozilo prvo koje je imalo potencijal za masovnu proizvodnju.

1888. – Villiam Morrison, rođen u Škotskoj, stvorio je električni automobil u Des Moinesu. Prikazan na sajmu te jeseni, automobil je omamio gledaoce koji nikada ranije nisu videli automobil. Morrisonov električni automobil proizvodui je četiri konjske snage i imao je maksimalnu brzinu od 35 km / h – što je tada bilo vrlo impresivno.

1889. – Sam Thomas Edison, možda najpoznatiji pronalazač svih vremena, takođe se oprobao u razvoju električnog automobila. Edisonov dizajn je predstavio novu vrstu baterija – nikl-gvožđe – na kojoj je proveo 15 godina svog života razvijajući je. Iako su se na kraju pokazali neprikladnim za današnje električne automobile, Edisonove baterije od nikl-gvožđa i dalje se koriste u slučajevima kao što je skladištenje energije iz obnovljivih izvora. Obično traju znatno duže nego batarije sa olovnom kiselinom, a imaju prednost i što ne koriste olovo; otrovni teški metal.

1897. – Kompanija za električne kočije i vagone iz Filadelfije izgradila je prvu flotu vozila koja su korišćena kao taksiji. Vozila su bila raspoređena na ulicama Njujorka i služila su stanovnicima sve dok katastrofalna vatra nije uništila 300 od 1.000 vozila 1907. Ovaj događaj, u kombinaciji sa ekonomskom krizom iste godine, doveo je do bankrota kompanije.

1899. – Prvi hibridni automobil, koji se koristi u kombinaciji benzina i baterije, izumeo je Ferdinand Porsche. Iste godine električni automobil razvijen u Belgiji oborio je rekord kopnene brzine, dostigavši 90 km. Ovaj record je ostao sve do 1902. godine.

1900. – Početkom dvadesetog veka električni automobili su činili 28% američkog tržišnog udela. U prvim danima vožnje električna i benzinska vozila borila su se za prevlast. Rani automobilisti često su preferirali električna vozila jer su manje vibrirala i stvarala manje buke u odnosu na motore koji se pokreću na beznin ili paru. Iako su automobili na benzin na kraju pobedili, vlasništvo nad električnim vozilima danas je ponovo u porastu.

Dominacija automobila na benzinski pogon započela je oko 1912. godine, zahvaljujući Henriju Fordu i njegovom razvoju jeftinih metoda masovne proizvodnje za ovu vrstu vozila. Istraživanja o električnim vozilima nisu otpočela ponovo sve do 1960-ih i 70-ih, kao odgovor na velike cene nafte i sada bolje razumevanje uticaja izduvnih gasova na ljude i životnu sredinu.

1976. američka vlada ovlastila je Odeljenje za energiju da sprovede obnovljeno istraživanje električnih i hibridnih vozila. U isto vreme, mnogi proizvođači, uključujući General Motors, stvarali su napredak u proizvodnji sopstvenih električnih vozila. GM je stvorio flotu električnih džipova za američke poštanske službe u programu testiranja 1975. NASA je bila snažno uključena i u ovoj fazi; njihov električni Lunar Rover postao je prvo upravljačko vozilo koje je voženo po Mesecu 1971. Međutim, problemi sa dometom ostali su glavni problem za električna vozila tokom čitavog perioda.

Sledeći značajni koraci u ovoj tehnologiji dolaze devedesetih godina. Izmena Zakona o čistom vazduhu usvojena u 1990. u SAD-u, ohrabrujući proizvođače da umanje zagađujuće efekte svojih benzinskih vozila, i da razviju vozila koja se kreću alternativnim gorivima – uglavnom električnom energijom. Zakon je pokrenuo istraživanje koje je rezultiralo time da su električna vozila postigla prethodno nečuveni domet – do 100 km sa jednim punjenjem. Možda je najpoznatije vozilo iz ove razvojne ere GM-ov EV1. Model je imao domet od 120 km po punjenju, a mogao je ubrzati od nule do 100 km / h za sedam sekundi. Međutim, zbog svojih visokih troškova proizvodnje, električno vozilo nažalost nikada nije stiglo do potrošačkog tržišta. Cene nafte su se ponovo smanjile, a proizvodnja EV1 je zaustavljena 2001. godine kako je zainteresovanost za električna vozila opala.

Sada, u 21. veku, naše interesovanje za električna vozila ponovo je u porastu – najviše zahvaljujući Tesli. Automobilsku kompaniju osnovao je vladin zajam 2006. godine i od tada je postigao svoj cilj proizvodnje luksuznog električnog sportskog automobila sa vrtoglavim dometom od 320 km sa jednim punjenjem. Tesla se sada suočava s jakom konkurencijom na tržištu električnih vozila, jer se ostali proizvođači pridružuju borbi za proizvodnju najbržeg električnog vozila sa najboljim dometom. 2018. godine hrvatski proizvođač Rimac objavio je Concept Tvo; potpuno električno vozilo sa dometom od 480 km, koje takođe može dostići maksimalnu brzinu od preko 400 km / h.

2009. godine, američkim aktom o oporavku počela se razvijati infrastruktura potrebna za održavanje električnih automobila, uz postavljanje 18.000 stanica za punjenje u celoj zemlji. Uprkos nepopularnosti zbog automobila na benzin, čini se da bi električna vozila konačno mogla zauzeti svoje mesto kao praktično i održivo transportno rešenje.

Napomene za nove vlasnike električnih vozila

Kako električna vozila postaju sve sposobnija da se takmiče sa vozilima na benzin, ima smisla da sve više i više nas donosi odluku o kupovini električnih vozila. Međutim, prelazak na električna vozila nije bez izazova. Ispod su neke od glavnih razlika koje treba imati na umu:

Punjenje i „anksioznost opsega“

Mnogi vozači električnih vozila prvi put pričaju o fenomenu poznatom kao “anksioznost opsega”: strah da će im auto stati usred nedođije i da neće imati gde da ga napune. Međutim, uz malo planiranja, to ne bi trebalo biti problem. Većina vlasnika električnih vozila puni automobil preko noći kod kuće, pa čak i sa najnižim mogućim naponom, puneći potpuno ispražnjenu bateriju, ovo vreme punjenja biće dovoljno da pređete 65 km. Za duže putovanje ili ako živite u stanu i ne možete da ugradite kućni punjač, biće vam potrebno malo više planiranja oko punjenja baterija. Srećom, postoji hiljade stanica za punjenje širom zemlje, a zgodan sajt Plug Share olakšava pronalaženje stanica u vašem području. Takođe, mnoga električna vozila koriste regenerativno kočenje, što znači da trenje koje se dobija kočenjem se pretvara u električnu energiju kojom se puni baterija.

Održavanje i popravke

Kao što smo saznali ranije, električna vozila imaju mnogo manje pokretnih delova za razliku od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, tako da u osnovi mnogo manje delova može da se pokvari. Komponente u električnim vozilima obično je lakše zameniti, a ne troše se tako brzo kao vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Vlasnici novih električnih vozila mogu očekivati manje poseta mehaničaru, i neće biti potrebe za redovne provere ulja.

Iskustvo u vožnji/Osećaj u vožnji

Električna vozila nude sasvim drugačije iskustvo vožnje od vašeg uobičajneog automobila sa unutrašnjim sagorevanjem. Kao prvo, možete očekivati mnogo startnije i brže ubrzanje, zahvaljujući broju motora i većem potencijalu elektromotora da stvara visoki obrtni moment pri malim obrtajima. Takođe su lakši za vožnju od automobila sa manuelnim menjačem, jer se često proizvode bez menjača i u tom pogledu se ponašaju poput automobile sa automatskim menjačem. Takođe možete očekivati manje kočenja, jer kada skinete nogu sa gasa, vozilo usporava gotovo odmah – slično kao i automobili na sudaranje – većini vozača će trebati malo vremena da se tome prilagode. Konačno, možda najočiglednija razlika koju ćete primetiti je koliko su tihi automobili na električnu struju. Čak i pri velikim brzinama, buka motora je minimalna.

Zašto odabrati elektrčni automobil?

Postoji puno razloga zbog kojih biste mogli razmisliti o kupovini električnog automobila za vaš sledeći auto:

Zaštita okoline

Kako sve više i više nas pokušava smanjiti uticaj na planetu, električna vozila bi mogla igrati važnu ulogu u svođenju emisije CO2 na minimum. Kritičari tvrde da, budući da se mnogo električne energije još proizvodi spaljivanjem uglja, da se jednostavno ta smanjenja zagađenja vazduha eliminisanjem izduvnih gasova nadomeste dodatnim spaljivanjem uglja za napajanje električnih vozila, ali ovo je mit. Termoelektrane na prirodni gas i ugalj proizvode mnogo manje zagađenja po isporučenoj jedinici energije u poređenju s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i zagađenja termoelektrana su udaljena od naseljenih područja. Kako se sve više i više električne energije proizvodi obnovljivim sredstvima, ovo će biti još manji problem.

Trošak

Prema podacima kompanije Auto Trader, Amerikanci svake godine troše između 2.000 i 4.000 dolara na gorivo. Ova cifra se smanjuje kada kupite električno vozilo, ali nije eliminisana. Naravno, možete očekivati da će vam račun za struju porasti, ali struja je mnogo jeftinija od benzina, a stručnjaci sugerišu da bi, uzimajući u obzir smanjenje troškova za gorivo i održavanje, prosečni električni automobil mogao biti negde između 40 i 70% jeftiniji od klasičnog vozila za posedovati. Iako su električna vozila skuplja za kupovinu, postoje i poreske olakšice koje će vam pomoći ako se odlučite za kupovinu.

Održavanje električnih automobila

Kao što je već spomenuto, održavanje električnog vozila je nešto drugačije od održavanja automobila sa SUS motorom.

Pronalaženje inženjera

Pošto električna vozila trenutno nisu baš česta, pronalazak mehaničara koji može da održava vaš automobil može biti izazov i možda ćete morati da održavate kod originalnog zastupnika.

Punjenje

Ako živite u kući, a ne u stambenom bloku, možete imati otvoreni priključak za punjenje na svom prilaznom putu, u suprotnom možete koristiti javnu stanicu za punjenje. Postoji nekoliko različitih vrsta punjača:

Punjenje kod kuće – Kod kuće možete koristiti punjenje prvog ili drugog nivoa. Prvi nivo dolazi iz standardnog napajanja iz kućne mreže od 120 V, a može se uključiti u bilo koje utičnice u domaćinstvu pomoću kabla koji se dobijate uz vaš automobil. Stanice za punjenje drugog nivoa mogu se instalirati u vašoj kući i obezbediti snagu na 240 V, smanjujući vreme punjenja.

Punjenje na javnom mestu – stanice za punjenje variraju u snazi, a postoje tri nivoa: prvi nivo nudi 1 kV snage i trebaće vam osam do 15 sati da se napuni standardna baterija od 30 kVh. Drugi nivo nudi 3kV – 8kV, a za potpuno punjenje potrebno vam je tri do osam sati. Treći nivo nudi 50 kV snage i standardnu bateriju može napuniti za 20 do 60 minuta. Pomoću Plug Share-a možete proveriti koji su nivoi dostupni na stanicama za punjenje u vašoj blizini.

Znati koji konektor ima vaše električno vozilo je od velike važnosti, nažalost, ne postoji nijedan univerzalni priključak. Najčešći priključak je nivo 2 J1772 EV utikač. Sva električna vozila u SAD-u i Kanadi mogu koristiti ovaj priključak. Za nivo 3 punjenja postoje tri tipa konektora:
• Evropski / američki
• Azijski
• Tesla

Koji će vaš automobil koristiti zavisi od toga gde je proizveden.

Uputstvo za sve vrste tipova konektora možete pronaći ovde. Možete unapred da proverite na internet da li stanica za punjenje ima odgovarajući priključak za vaš automobil, koristeći alat kao što je Plug Share. Svako električno vozilo takođe će dobiti priručnik sa pojedinačnim podacima o punjenju u svom priručniku za vozilo – možda će biti potrebno malo navikavanja, ali uz dobar tajming, električna vozila mogu biti i povoljnija od automobila na benzin.

Vremena punjenja variraju u zavisnosti od baterije vozila i tipa punjača koji koristite. Grubi vodič o vremenima punjenja možete pronaći ovde.

Baterije

Kao i bilo koji uređaj sa baterijom, mogućnost električnog vozila da zadržava struju u sebi s vremenom će se smanjivati. Baterija je jedina najveća i najvažnija komponenta u električnom vozilu i verovatno će se morati menjati u nekom trenutku tokom životnog veka automobila. Mnogi proizvođači će, međutim, ponuditi petogodišnju garanciju za vaš mir, a trenutne baterije trajaće oko 160 000 km pre nego što izgube čak 10% svog kapaciteta.

Sigurnosna razmatranja

Skoro sva električna vozila na tržištu oslanjaju se na litijum-jonske baterije zbog svoje snage, što predstavlja potencijalni problem: ove baterije mogu da se zapale ili čak eksplodiraju u nekim veoma retkim slučajevima. Nivo rizika je otprilike ekvivalentan zapaljivom potencijalu benzina u tradicionalnim vozilima, a proizvođači čine sve što mogu kako bi umanjili rizike povezane sa baterijama:

• Prekidači i osigurači isključuju baterije u slučaju sudara
• Vodeni ili vazdušni sistemi za hlađenje održavaju baterije na sigurnoj i hladnoj temperaturi
• Koristi se nekoliko manjih baterija, tako da ako se jedna zapali ili eksplodira, izolovana je od ostalih

Volvo stručnjaci kažu da bi daljim razvojem električnih vozila mogli biti sigurniji od automobila sa unutrašnjim sagorevanjem.

Tri najbolja električna automobile po našem izboru

Sada kada znamo više o električnim vozilima, naše sledeće pitanje bi moglo biti, koji kupiti? Ispod su tri najpopularnija električna vozila na tržištu:

Tesla Model 3

Možda nije iznenađujuće da je najprodavaniji električni automobil u SAD-u 2018. godine proizveo gigant električnih vozila Tesla; preko 55.000 njihovih modela 3 prodato je tokom cele godine. Model 3 je prostrana limuzina koja će vas koštati 35.000 dolara. Standardni model ima domet od oko 300 km, koji se može unaprediti do 450 km ukoliko odaberete opciju baterije većeg kapaciteta.

Može se napuniti na jednom od 9.500 superpunjača koji praznu bateriju mogu napuniti za nešto više od sat vremena. Pored impresivnog raspona kilometraže, automobil se može pohvaliti i impresivnim statistikama. Veća verzija baterije ima maksimalnu brzinu od oko 200 km/h, a može da ubrza od 0 do 100 km/h za samo 5,1 sekundu.

Iznutra je toliko bogatih karakteristika koliko biste to očekivali od Teslinog vozila, uključujući povezivanje pametnih telefona, autonomna vožnja i pomoć u upravljanju. U stvari, hardver potreban za potpunu autonomnu vožnju je u osmišljen za buduća autonomna vozila kada zakon odobri. Iako je futuristički, Model 3 je intuitivan za vožnju i udoban kao i prosečna limuzina srednje veličine.

Chevrolet Bolt

Chevrolet će možda imati na umu pikap kamione, a ne električna vozila, ali njihova ponuda električnih vozila, Bolt, pokazala se u 2018. godini neverovatno popularnom.

Ovaj model je među prvima ponudio vozačima raspon udaljenosti dužine više od 300 km, a sadrži prostranu kabinu standardno opremljenu mnoštvom funkcija. Među njima su mogućnosti WiFi i povezivanje pametnih telefona. Baterija ima impresivno visok kapacitet od 60 kV.

Njegova najveća brzina je nešto niža od ostalih konkurenata na tržištu, koja je 150 km/h, ali ima isto ubrzanje koje je očekivano od električnih vozila i može da dostigne brzinu od 0 do 95 km/h u roku od 6,5 sekundi. Kritičari takođe hvale dobro rukovanje i udoban i prostran enterijer. Konačno, atraktivna unutrašnjost vozačima nudi sportski osećaj koji je rezervisan za automobile sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem.

Nissan LEAF

Naša lista ne bi bila potpuna da se ne spominje najprodavaniji električni automobil na svetu: Nissan LEAF. U slučaju da se pitate, LEAF je zapravo skraćenica, što stoji za „Vodeće porodično vozilo dobro za okolinu“ – malo predugačko!

Ovaj neverovatno popularan automobil košta manje od 30 000 dolara (čak i manje kada uzmete u obzir potencijalne poreske olakšice), a ima praktičan domet od 240 km po punjenju. 2018. godina je godina redizajna LEAFa, prestaje da liči na bubu – koja podseća na Renault Clio – u korist ležernijeg i agresivnijeg dizajna.

Sa ovom promenom došle su i druge; ispod haube baterija od 40 kV zamjenjuje bateriju od 30 kV koja se nalazi u prethodniku iz 2017. godine, povećavajući konjsku snagu sa 107 na 147 i obrtni moment sa 187 na 236 lb-ft. (253 nm na 319 nm) Automobil se takođe može pohvaliti funkcijom koja se zove ProPilot Asistent, a koja pruža poluautonomnu vožnju. Iza volana, vozači mogu očekivati ubrzanje sa dobrim odzivom, zajedno s mirnom i zategnutijom vožnjom.

LEAF se često smatra najboljom odabirom za nove vozače električnih vozila, jer je to relativno jeftina opcija, koja je konzistentna i pouzdana.