Kako rade Disk Kočnice na Automobilu, Glavni delovi koji se troše?

Svi moderni automobili imaju disk kočnice na prednjim točkovima. Neki automobili su opremljeni doboš kočnicama na zadnjoj osovini, ali većina automobila ima i kočnice na zadnjim točkovima.

Kako disk kočnice rade?

Prvo, pogledajmo komponente. Kočioni disk (rotor) je montiran na glavčini točka. Kočione pločice su montirane unutar kočionih čeljusti, sa obe strane kočionog diska. Način na koji su montirani kočioni diskovi mogu se pomerati bočno u kočionim čeljustma, i mogu se pomerati prema ili od kočionog diska. Kočiona čeljust ima najmanje jedan klip. Postoje automobili sa dva ili četiri ili čak šest klipova po čeljusti, ali ovde razmatramo jednostavan sistem sa jednim klipom.

Kada vozač pritisne papučicu kočnice, glavni cilindar kočnice spojen na papučicu stvara hidraulički pritisak. Kočiona tečnost prenosi pritisak preko kočionog sistema i kočionog creva do čeljusti. Klip unutar čeljusti se pomera i pritom pritiska na poleđinu kočione pločice. Suprotna sila gura čeljust prema sredini automobila. To uzrokuje da spoljašnje kućište čeljusti gurne spoljniu kočionu pločicu prema disku. Kao rezultat, obe pločice pristiskaju disk između njih.

Kočioni diskovi (rotori)

Disk je montiran na glavčini točka. Kontaktna površina između diska i glavčine mora biti čista. Prljavština zaglavjena između glavčine i diska može uzrokovati vibraciju diska. Radna površina diska je takođe veoma važna. Ako je deo radne površine diska rđav ili oštećen, sila kočenja se smanjuje.

Drugi problem sa diskovima je neravnomerno habanje ili krivljenje. Diskovi se troše neravnomerno zbog rđe ili krivljenja zbog pregrevanja. Rezultat toga je da debljina kočionog diska varira oko diska. To uzrokuje pulsiranje papučice kočnice i treskanje volana tokom kočenja. Da bi restaurirali radnu površinu, kočioni diskovi se mogu mašinski obraditi na strugu. Mehaničari koriste poseban strug za kočnice da bi odstranili tanki sloj metala sa obe strane diskova. Sa kilometražom se diskovi istroše. Proizvođači određuju minimalnu debljinu diska. Mahničar može da izmeri debljinu diska i bočne nepravilnosti (krivljenja) bez uklanjanja diska. Ako je disk blizu ili ispod minimalne debljine, ne može se mašinski obrađivati i mora se zameniti. Pukotine, duboke ogrebotine i druga oštećenja su drugi razlozi za zamenu diska. Kočioni diskovi se takođe moraju zameniti ako je jedan od diskova zapekao i ne može se ukloniti bez oštećenja. Oba kočiona diska na jednoj osovini zamenjuju se istovremeno.

Kočione čeljusti

Prednje kočione čeljusti su montirane na nosaču spone letve volana. Zadnje čeljusti su pričvršćeni vijcima na zadnje vreteno. Klizači čeljusti omogućujavaju bočno pomeranje čeljusti. Ovo kretanje je od vitalnog značaja za pravilan rad kočnica. Ako klizač zapekne doćiće do problema, uključujući pregrevanje čeljusti.
Ako se primeti na vreme, ponovno neometeno pomeranje klizača se može obnoviti. Ako klizač koji je zapekao ne može da se oslobodi i da mu se omogući neometano kretanje, čeljust se mora zameniti. Kočione pločice takođe mogu da zapeknu unutar čeljusti. To će uzrokovati neravnomerno trošenje kočionih pločica. Zato su redovni pregledi kočnica toliko važni. Mehaničar čisti i podmazuje klizače čeljusti kada servisira vaše kočnice ili zamenjuju kočione pločice i diskove (rotore). Ako postoji problem i sa tim, treba zameniti kočionu čeljust.

Kočione pločice

Kočiona pločica se sastoji od trošnog materijala koji je pričvršćen na metalnu ploču. U mnogim automobilima štitnici za smanjenje buke ugrađuju se sa unutrašnje strane kočionog diska. Posao kočionih pločica je da zaustave disk. Kočnice se troše s kilometražom. Da bi pravilno funkcionisale, kočione pločice moraju imati dovoljno trošnog materijala. Proizvođači automobila određuju minimalnu debljinu trošnog materijala. Ako se neke od kočionih pločica istroši do minimalne granice ili dođe do oštećenja, kočione pločice moraju biti zamenjene.