Kako rade Kočnice? Koje su vrste kočnica?
Kako rade automobilske kočnice?
U poređenju sa drugim delovima modernog vozila, kočioni sistem je prilično jednostavan sa vrlo malo delova. Ako aktivirate kočnice, aktivira se glavni cilindar. To se takođe ponekad naziva kočnica ili vakuumski pojačivač. Cilj vakuumskog pojačivača je da umnoži količinu snage koju stvara vaše stopalo dok pritiska papučicu kočnice. To olakšava upotrebu kočnica. Možete samo zamisliti koliko bi bilo teško pritisnuti papučicu kočnice bez ovog pojačivača.
Primena kočnica, kao što smo već pomenuli gore, prenosi ovu „pojačanu“ snagu do glavnog cilindra koji je napunjen kočionom tečnošću. Moderni automobili uvek dolaze sa dva seta kočnica, jedan sa prednje i drugi sa zadnje strane. Kočiona creva su postavljene od glavnog cilindra sve do sklopa kočionih čeljusti (za disk kočioni sistem) i do kočionog cilindra (za doboš kočione sisteme ). Ova kočiona creva su takođe napunjene tečnošću. Glavni cilindar dostavlja upravo prave količine pritiska prednjem i zadnjem kočionom sistemu, pružajući vam dodatnu sigurnost u slučaju da se jedan sistem od ova dva pokvari.
Tehnički gledano, pritiskanjem papučice kočnice ustvari gurate kočinu tečnost u čeljusti ili cilindre točkova vašeg kočionog sistema. To prisiljava kočione pločice da se kreću prema rotorima ili paknama da se odvoje i uspostave kontakt sa zidom doboša. Ovo omogućava usporvanje i zaustavaljanje.
Koje su vrste kočnica?
Disk i doboš kočnice su samo dve vrste kočnica koje se nalaze u automobilima. Postoje još dve vrste kočnica i opisaćemo ih jednu po jednu.
Disk kočnica
Većina modernih automobila dolazi sa sistemom disk kočnica koji se obično nalaze na prednjim točkovima automobila. Sastoji se od rotora, čeljusti i kočionih pločica koji se nalaze sa obe strane rotora. Kada se aktiviraju kočnice, hidraulična tečnost se gura prema čeljustima koje stiskaju kočioni rotor pomoću kočionih pločica.
Disk kočnice su poželjnije jer imaju veću snagu zaustavljanja od doboš kočnica. Drugi razlog je taj što se proizvedena toplota efikasnije rasipa kroz veću površinu rotora. Izložene komponente takođe poboljšavaju ispravanje toplote. U slučaju rotora sa prorezima, rasipanje toplote je još efikasnije. Pored toga, disk kočnice imaju tendenciju da se brzo suše po vlažnom vremenu, a istovremeno štite sistem od slabljenja kočnica.
Doboš kočnica
U principu, doboš kočnice rade slično kao disk kočnice, osim što se pakne odguruju jedna od druge što im omogućava da dodju u dodir sa zidom doboš. Doboš kočnice su jeftinije od disk kočnica i nekako su ih je lakše popraviti ih i zameniti.
Nažalost, doboš kočnice se ne slažu lepo sa toplotom i imaju tendenciju da se učestalo pregrejavaju. Ovo umanjuje njihovu sposobnost da zaustave vozilo. Štaviše, zbog svojstvenog dizajna sistema nalik na doboš, voda ima tendenciju sakupljanja unutar doboša, smanjujući njegovu sposobnost zaustavljanja i izlažući je opasnosti od korozije.
Ručna kočnica
Iako se ručna kočnica teško može smatrati radnom kočnicom zbog jednostavne činjenice da joj nisje potrebna tečnost da bi se aktivirali ili da bi se sa njom upravljalo, ali služi svrsi. Ručna kočnica je povezana sa radnim kočnicama, obično parom smeštenim na zadnjim točkovima.
Različiti proizvođači automobila imaju različite mehanizme kočenja u hitnim slučajevima, od kojih većina dolazi sa polugom koja je postavljena na središnjoj konzoli, obično pored sedišta vozača i između prednjih sedišta. Postoje i kočnice za slučaj nužde koje se aktiviraju drugom papučicom, obično pored podnih papučica. Postoje i oni koji se nalaze ispod volana. Najčešće se koriste za održavanje automobila u mestu. Na mnoge načine funkcionišu kao kočnice za slučaj nužde kada se pokvari sav kočioni sistem.
Antilock kočnice ili ABS
To zapravo nisu kočnice, već napredna tehnologija integrisana u dizajn modernih kočionih sistema. Antilock sistem ili ABS se sastoji od senzora koji prate brzinu rotacije pojedinih točkova. Pri naglom kočenju, posebno u uslovima mokrih puteva, postoji tendencija da se točkovi zaključaju, a gume proklize zbog gubitka kontakta sa zemljom, zbog brzine točka. Ako se otkrije proklizavanje, ABS brzo pulsira kočioni pritisak vozila i smanjuje brzinu rotacije točkova i omogućava gumama da uspostave kontakt sa vozilom.
